Od mejla i telefona do sastanka, kućnih obaveza i društvenih mreža – mislimo da radimo više stvari odjednom, ali naš mozak zapravo neprestano prebacuje pažnju. Upravo taj proces može da nas umori mnogo više nego što očekujemo.
Danas gotovo da je nemoguće provesti nekoliko sati radeći samo jednu stvar. Dok odgovaramo na mejl, stiže poruka. Dok čitamo poruku, neko nas zove. Usput proveravamo šta se dešava na telefonu, pa se vraćamo poslu i pokušavamo da se setimo gde smo stali.
Sve to često nazivamo multitaskingom, ali mozak zapravo ne obavlja sve zadatke istovremeno. Umesto toga, pažnja se brzo prebacuje sa jednog zahteva na drugi. Svaka promena zahteva određeni mentalni napor, čak i kada nam deluje potpuno beznačajno.
Tu nastaje ono što se često opisuje kao mentalno prebacivanje – stalno menjanje fokusa između različitih zadataka. Kada prekinemo jednu aktivnost i pređemo na drugu, mozak mora da se prilagodi novom kontekstu: šta sada treba da radimo, šta je važno, gde smo stali i šta treba da uradimo sledeće. Kada se potom vratimo na prethodni zadatak, deo pažnje ponovo odlazi na prisećanje i nastavak procesa. Zato nekoliko sekundi proveravanja telefona može da napravi veću mentalnu pauzu nego što nam se u tom trenutku čini.
Foto: Unsplash.com
Poseban problem nastaje kada se takvi prekidi gomilaju tokom čitavog dana. Jedna poruka sama po sebi verovatno neće napraviti veliku razliku, ali desetine sitnih prekida mogu potpuno promeniti način na koji doživljavamo radni dan.
Autor: S.Paunović
