Jedna neprospavana noć može promeniti način na koji doživljavamo glad, sitost i želju za kaloričnom hranom – a razlog nije samo u tome što smo budni duže.
Postoji ona dobro poznata situacija: prespavali ste premalo, jedva držite oči otvorene, a već pre podne razmišljate o pecivu, čokoladi ili nečemu slanom. I što je dan duži, to je teže reći ne. To nije nužno pitanje karaktera ili discipline. Istraživanja pokazuju da nedovoljno sna može da utiče na osećaj gladi, unos hrane i način na koji mozak reaguje na hranu. U jednoj meta-analizi randomizovanih studija, ograničenje sna bilo je povezano sa većim subjektivnim osećajem gladi i prosečno većim dnevnim unosom energije.
Problem nije samo u tome što možemo biti gladniji. Posle kraćeg sna hrana može postati privlačnija, naročito ona koja je slatka, masna ili energetski bogata. U jednom kontrolisanom istraživanju, samo nekoliko noći skraćenog sna povećalo je sklonost ka slatkom ukusu i unos energije kod mladih odraslih osoba.
Umor ima još jedan problem: što smo duže budni, imamo više prilika da jedemo. Kada se tome doda promenjen osećaj gladi i veća privlačnost kalorične hrane, kasni sati postaju posebno nezgodni. U laboratorijskoj studiji u kojoj je san bio ograničen, učesnici su unosili više kalorija kroz grickalice, naročito u periodu od večeri do ranog jutra.
Često se može čuti jednostavno objašnjenje da neispavanost povećava grelin, a smanjuje leptin, pa zato ogladnimo. Međutim, nauka je nešto složenija. Meta-analize i noviji pregledi ne daju potpuno doslednu sliku o tome kako kratkotrajan nedostatak sna menja sve hormone koji regulišu apetit. Ali kada se kratko spavanje ponavlja, obrazac postaje važniji: istraživanja na odraslima pokazuju da ograničenje sna može biti praćeno većim unosom energije, posebno kroz grickanje i kasnije obroke.
Foto: Unsplash.com
Zato sledeći put kada posle loše noći imate neobično jaku želju za hranom, vredi zastati pre nego što sebe optužite za nedostatak volje. Glad je stvarna, ali njen intenzitet i ono što vam je tada najprivlačnije mogu biti povezani i sa umorom. Umesto pokušaja da pobedite apetit još većim uskraćivanjem hrane, mnogo korisnije je posmatrati širu sliku: koliko ste spavali, kada ste poslednji put jeli, koliko dugo ste budni i da li se isti obrazac ponavlja. Jer ponekad ono što doživljavamo kao nezasitu glad nije samo poruka stomaka – već i način na koji umorno telo pokušava da dobije energiju i osećaj nagrade.
Autor: S.Paunović
